Pravilnik o parenju

Međunarodni pravilnik FCI o parenju i gajenju

1. Zemlje članice i partneri koji imaju ugovor sa Međunarodnom kinološkom federacijom (FCI) dužni su da poštuju međunarodni pravilnik FCI o parenju.
Uzajamna prava i obaveze vlasnika plemenjaka ili keruša po pravilu su definisani naionalnim zakonom, pravilnicima koje donose nacionalne kinoloske organizcije ili njihovi klubovi i udruženja ili se određuju posebnim konvencijama. U slucaju da takvi pravilnici ne postoje, primenjuje se Međunarodni pravilnik FCI o parenju.
Odgajivačima ili vlasnicima plemenjaka preporučuje se da neodložno pismeno definišu uslove pod kojima će se vršiti parenje radi obezbeđenja potpuno jasne situacije u vezi sa finansijskim obavezama.
Vlasnik psa jeste osoba koja je zakonito stekla životinju, zatečena je u posedu životinje i to može da dokaže vlasništvom nad propisno overenom potvrdom o važećoj registraciji i pedigreu.
Posenik plemenjaka je ili njegov vlasnik ili osoba koja je dobila dozvolu od vlasnika da može tog psa upotrebiti za parenje.
Ovaj pravilnik FCI o parenju odnosi se neposredno na sve zemlje članice i partnere koji imaju ugovor sa FCI. Ovo znači da je parenje dopušteno samo psima čiste rase, bez mana, savršenog zdravlja u pogledu funkcionalnosti i potomstva te koji su upisani u rodovnu knjigu ili u registar čekanja koji je priznala FCI. S druge strane oni moraju da zadovoljavaju uslove koje propisuju zemlje članice i partneri koji imaju ugovor sa FCI.
Za pse savršenog zdravlja u smislu potomstva mogu se smatrati samo oni psi koji imaju osobine standarda rase, u pogledu tipa, temperamenta i nemaju nijednu bitnu naslednu manu koja bi bila opasna za njihovo potomstvo u funkcionalnom pogledu. Zbog toga zemlje članice i partneri koji imaju ugovor sa FCI moraju voditi računa da standardi ne uključuju peterivanja u pogledu karakteristika koje mogu biti opasne po funkcionalnost pasa.
U pogledu upravljanja naslednim nedostacima kao što su displazija kukova ili progresivna atrofija mrežnjače, zemlje članice i partneri koji imaju ugovor sa FCI moraju da ode registar pasa koji imaju ova oboljenja, da se bore sa njima na sistematski način, da stalno beleže ostvarenja poboljšanja i o tome obaveštavaju FCI na njen zahtev.
Zemlje članice i partneri koji imaju ugovor sa FCI imaju pomoć naučne komisije po pitanju procene naslednih nedostataka. Komisija pomaže u borbi protiv ovih nedostataka i savetuje zemlje članice i partnere kojiimaju ugovor sa FCI. Ukoliko bi Komisija izradila i objavila spisak mera za borbu protiv ovih nedostataka, odmah po njegovom prihvatanju Generalni komitet FCI trebalo bi da ga poštuje.
Zemlje članici i partneri koji imaju ugovor sa FCI uživaju potpunu nadležnost i odgovornost u pogledu gajenja i parenja. Pod ovim se podrazumevaju saveti i smernice koji se daju odgajivačima kontrola legla i vođenje rodovnih knjiga.
Zemlje članice i partneri koji imaju ugovor sa FCI dužni su da izrade sopstvene pravilnike o gajenju i parenju zasnovane na ovom pravilniku, u kojima će nabrojati postavljene ciljeve. Ovi pravilnici treba da vode računa na odgovarajući način o specifičnostima rada koji je svojstven za svaku pojedinu rasu.
Psi koji imaju anomaliju, na primer štetan temperament, gluvoću ili kongenitalno slepilo, zečiju gubicu, rascepljeno nepce očigledne morfologije čeljusti ili izrazite zubne nedostatke, progresivnu atrofiju mrežnjače, psi koji pate od epilepsije, od nedostatka testisa (kriptihizam) koji imaju jedan testis (monohridija) anibalizam, težak i utvrđen oblik displazije kukova ili psi čija boja dlake nije željena, ne smeju da se koriste za priplod.
Trgovci psima i odgajivači koji rade isključivo u komercijalne svrhe ne smeju se bavitu uzgojem u zemlji članici ili zemlji partnera koje imaju ugovor sa FCI.
TROŠKOVI PREVOZA I ČUVANjA KERUŠE : 2. Preporučuje se vlasniku keruše da je dovede ili uzme natrag bilo lično ili potem posrednika koji je osoba od povrenja. U slučaju kada keruša ostaje više dana kod posednika plemenjaka, svi troškovi kao što su hrana, smeštaj, eventualna veterinarska nega, kao i šteta koju keruša prouzrokuje u štenari ili kući posednika plemenjaka padaju na teret vlasnika keruše. Troškove prevoza za vraćanje keruše snosi njen vlasnik.
ODGOVORNOST : 3. U skladu sa zakonskim propisima koji su na snazi u različitim zemljama odgovornim za štetu koju životinja može da prouzrokuje trećim licima smatra se osoba koja u trenutku nastanka štete daje smeštaj i brine se o pomenutoj životinji.
Vlasnik (ili imalac) plemenjaka dužan je da vodi računa o unapred iznetom prilikom zaključivanja ugovora o ličnoj bezbednosti u službi Civilna odgovornost.
SMRT KERUŠE : 4. U slučaju da keruša ugine u vreme boravka kod imaoca plemenjaka, on je obavezan da o svom trošku konstatuje smt i uzrok smrti kod vewterinara. On najhitnije obaveštava vlasnika keruše o smrti i uzroku smrti keruše. Ako vlasnik želi da vidi uginulu kerušu ne sme biti odbijen u toj nameri.
Ako je smrt keruše nastupila greškom imaoca plemenjaka, on je dužan da plati štetu i procenat vlasniku keruše.
Ukoliko mu se ne može pripisati nijedna grška (imaocu plemenjaka) vlasnik keruše je dužan da imaocu plemenjaka nadoknadi sve troškove u vezi sa smrću keruše.
IZBOR PLEMENjAKA : 5. Imalac plemenjaka se obavezuje da će kerušu upariti samo sa onim plemenjakom koji je za to predviđen i ni sa jednim drugim.
U slučaju da plemenjak ne obavi parenje, keruša se ne sme pariti sa drugim plemenjakom osim uz saglasnost vlasnika keruše.
U svakom slučaju je zabranjeno parenje keruše sa dva ili više plemenjaka u toku istog teranja
SLUČAJNO PARENjE : 6. Ukoliko se dogodi slučajno da plemenjak koji za to nije bio dogovoren izvrši parenje imalac plemenjaka koji je primio kerušu na čuvanje kod sebe obavezan je da nadoknadi vlasniku keruše sve troškove prouzrokovane ovim pogrešnim parenjem.
Posle sučajnog parenja koje izvrši plemenjak koji za to nije bio izabran zabranjeno je pristupiti novom parenju sa odabranim plemenjakom. Imalac plemenjaka ni u kom slučaju nema pravo da za takvo parenje pretnenduje na nametanje finansijskih obaveza vlasniku keruše.
POTVRDA O PARENjU : 7. Imalac plemenjaka sačinjava psimenu potvrdu kojom potvrđuje da je parenje ispravno obavljeno. Svojim potpisom na dokumentu on potvrđuje da je bio očevidac parenja.
U slučaju da službe koje vode rodovne knjige u zemlji u kojoj treba da se registruje leglo, propisuju određene specijalne obrazce, vlasnik keruše je dužan da ih nabavi, da ih pravilno popuni i da ih preda imaocu plemenjaka na potpisivanje.
Ova potvrda o parenju treba da sadrži sledeće podatke : A) Ime i broj upisa u rodovnu knjigu za plemenjaka.
B) Ime i broj upisa u rodovnu knjigu za kerušu.
C) Ime i adresu vlasnika/imaoca plemenjaka.
D) Ime i adresu vlasnika keruše u vreme parenja, eventualno datum kada je postao njen vlasnik.
E) Mesto i datum parenja.
F) Potpis imaoca plemenjaka i vlasnika keruše.
G) Ako službe koje vode rodovne knjige za registrovanje štenadi zahtevaju overenu fotokopiju ili ovrene izvod pedigrea, vlasnik premenjaka je dužan da besplatno dobavi ova dokumenta za vlasnika keruše.
NAKNADA ZA PARENjE : 8. Vlasniku plemenjaka se savetuje da potvrdu o parenju izda tek pošto mu se isplati unapred određena suma za parenje. Zadržavanje keruše na ime jamstva nipošto nije dozvoljeno.
9. Ukoliko plemenjak koji je bio dogovoren iz bilo kog razloga ne izvrši parenje ili ako keruša nije prihvatila da se pari pa prema tome parenje efektivno nije ni obavljeno vlasniku plemenjaka ipak ostaje pravo na nadoknadu predviđenu članom 2. ali on ne može da traži sumu koja je dogovorena za parenje
10. Što se tiče potomstva plemenjaka, vlasnik plemenjaka nema pravo u odnosu na vlasnika keruše na drgu nadoknadu osim na onu koja je predviđena za parenje. Prema tome nema nikakvo pravo da sebi uzme štene.
Ako su se strane dogovorile za preuzimanje jednog šteneta na ime nadoknade za parenje takav dogovor mora biti pismeno formulisan pre parenja. U takvom sporazumu neizostavno moraju da se preciziraju i poštuju sledeće tačke : A) Vreme kada će vlasnik premenjaka odabrati štene.
B) Vreme kada će štene biti predado vlasniku plemenjaka.
C) Vremenski period/ rok u toku koga vlasnik plemenjaka ima neopozivo pravo da odabere štene.
D) Vremenski period/ rok u toku koga je pravo za preuzimanje odabranog šteneta neopozivo propisano.
E) Regulisanje troškova prevoza.
F) Posebni sporezumi za slučaj da keruša ošteni mrtvu štenad ili samo jedno živo štene, ili za slučaj da odabrano štene ugine pre predaje.
NEOPLOĐENA KERUŠA : 11. Posle pravlino obavljenog parenja, smatra se da je plemenjak ispunio svoju obavezu i da su od tog trenutka ispunjeni svi uslovi za sticanje prava na dogovorenu naknadu.
Sve ovo ne predstavlja garanciju da je keruša skotna. Prepušta se vlasniku plemenjaka da proceni kada keruša nije oplođena, da li će zakazati novo besplatno parenje u toku sledećeg teranja keruše, ili će isplatiti deo nadoknade dobijene za parenje. Takav sporazum mora pismeno da se definiše ugovorom o parenju.
Dogovoreno pravo na besplatno parenje svakako i po pravilu se gasi smrcu plemenjaka ili promenom njegovog imaoca ili smrću keruše. Ukoliko je moguće dokazati (analizom sperme) da je plemenjak sterilan u trenutku parenja, vlasniku keruše moraju biti isplaćeni troškovi parenja.
VEŠTAČKO OSEMENjAVANjE : 12. Veštačko osemenjavanje ne sme se primenjivati na životinje koje se već nisu množile prirodnim putem. U slučaju veštačkog osemenjavanja keruše, veterinar koji je skupio spermu plemenjaka dužan je da je overi, putem potvrde koja se dostavlja službi za vođenje rodovnih kjiga u koju štenad moraju biti upisana, da sveža ili zamrznuta sperma zaista potiče od plemenjaka koji je bio dogovoren. S druge strane, vlasnik plemenjaka dužan je da besplatno obezbedi potvrde koje su predviđne u članu 7. (a-g) zavlasnika keruše. Sve troškove nastale u vezi sa sa sakupljenjem sperme snosi vlasnik keruše. Veterinar koji vrši osemenjavanje dužan je da potvrdi službama koje vode rodovne knjige da je kruša zaista osemenjena spermom koja potiče od plemenjaka koji je bio dogovoren za parenje.
Na toj potvrdi takođe treba da stoje mesto i datum osemenjavanja, ime i broj keruše u kjizi porekla kao iime i adresa vlasnika keruše.
Vlasnik plemenjaka koji daje spermu dužan je da vlasniku keruše izda još i veterinarsku potvrdu zvaničnu potvrdu o parenju.
USTUPANjE PRVA GAJENjA I PARENjA : 13. Po pravilu, vlasnik keruše u trenutku parenja smatra se odgajivačem legla.
Pravo na korišćenje keruše ili plemenjaka mže da se prenese na treće lice putem zaključnog sporazuma.
Takav prenos prava u svim slučajevima mora pismeno da se potvrdi pre planiranog parenja.
Takav prenos gajenja koji se pismeno utvrdi, mora blagovremeno da se prijavi službi za vođenje rodovne knjige i eventualno nadležnom udruženju za gajenje takve rase. On mora stajati uz prijavu legla. U prenosu prava gajenja treba veoma precizno opisati prava i dužnosti obeju ugovorenih strana. Treće lice koje stekne privremeno pravo gajenja keruše smatra se njenik vlasnikom u smislu ovog pravilnika, u momentu parenja pa sve do trenutka odvajanja štenadi.
OSNOVNA PRAVILA : 14. Štenad dva roditelja čiste rase sa pedigreo koji je priznala FCI a za koje ne postoji nikakva zamerka i zabrana od strane nacionalne-kinološke organizacije smatraju se psima čiste rase i u tom smislu mogu da steknu pedigre koji priznaje FCI.
15. Pedigrei koje je priznala FCI predstavljaju sertifikat kojim se potvrđuje tačnost podataka u vezi sa nabrojanim precima u njemu, a ne sertifikat kojim se garantuje kvalitet psa.
REGISTRACIJA ŠTENADI U KNjIGU POREKLA : 16. Osim ako drukčije nije dogovoreno smatra se da je novi vlasnik u toku prodaje skotne keruše automatski odgajivač legla. Štenad se upisuje u knjigu porekla zemlje u kojoj vlasnik keruše normalno boravi. Štenad nosi njegovu odgajivačnicu.
17. Svaki pas koji je odgojen i registovan u zemlji članici ili zemlji partneru koje imaju ugovor sa FCI mora biti snabdeven sistemom za stalnu identifikaciju kao i za identifikaciju koja se ne može zloupotrebiti ta identifikacija mora stajati u pedigreu.
Štenad se po pravilu upisuju u knjigu porekla zemlje u kojoj vlasnik keruše ima stalni boravak. U slučaju osporavanja, dužan je da obavezno dostavi potvrdu organa koji vodi registar prebivališta, potvrdu prebivališta.
Tolerišu se izuzeci kod odgajivača rasnih pasa koji žive u zemlji u kojoj se ne vodi knjiga porekla priznata od strane FCI.
Ovi odgajivači imaju mogućnost da izvrše upis štenadi u knjigu porekla koju je priznala FCI. Sva štenad iz legla mora biti registrovana : ovo uključuje svu štenad koja postoji na dan zahteva za registraciju.
PRAVILNICI ZA PARENjE ZEMALjA ČLANICA FCI : 18. Pravilnici za parenje zemalja članica i partnera koji imaju ugovor sa FCI mogu biti rigorozniji od pravilnika FCI ali ni u kom slučaju ne mogu biti u suprotnosti sa njim.
ZAVRŠNE ODREDBE : 19. Ovaj pravilnik zamenjuje dokument Međunarodni običaj gajenja i parenja iz Monaka iz 1934. godine.
Usvojila ga je Generalna skupština FCI 11. i 12. juna 1979. godine u Bernu (Švajcarska).